El. pošta

MARSRED

Moja plavooka lepotica Marsred pronađena je ispred apoteke pre nekoliko godina. Bila je mršava, trudna i strahovito gladna, prilazila je svakom koga bi videla u nadi da će dobiti nešto za jelo. Uzela sam je i odnela sa sobom. Našla je utočište u mojoj garaži.

Marsred je od samog početka bila umiljata i puna poverenja, jednostavno je volela ljude. Dok je živela na ulici sigurno je bila oterana milion puta ali nekako je nastavila da veruje da svako koga sretne ima dobre namere. Upravo zato je smatrana lako udomljivom. Prošle godine, nakon što smo se i ja i mace preselili u azil, dala sam je na usvajanje ali to je bila odluka zbog koje sam zažalila. Velika greška.

Sve je zvučalo divno ali ipak sam bila sumnjičava. Desetak dana kasnije, shvatila sam da je moj strah bio opravdan. Osoba koja je uzela Marsred i još tri moje mačke nije planirala da ih zadrži kao kućne ljubimce nego da ih proda! Marsred je trebalo da bude prodata kao turska Van mačka.

Bila mi je potrebna sva snaga i istrajnost koju sam imala da vratim svoje mace, jednu po jednu. Marsred je stigla treća po redu i kad sam je videla došlo mi je da plačem od besa i nemoći. Bila je jezivo mršava i prestavljena od svega, totalno nepoverljiva i beskrajno nesrećna. Kad sam je dodirnula, bukvalno se sledila. Pretvorila se u nekog koga nisam uspevala da prepoznam i mogu samo da zamislim kroz šta je sve prošla.

Njen dug i spor oporavak počeo je čim je stigla kući. Od tada se puno ugojila i sada uči da ponovo veruje ljudima. Njeno poverenje je bilo uništeno i polako se ponovo izgrađuje. Možda nikad neće biti onakva kakva je bila, ali već počinje da liči na staru Marsred. Mesecima je nisam čula da prede, ali čini mi se da mi je liznula prste poslednji put kad sam je dotakla…