El. pošta

TINKER BELL

 

Da li se istorija ponavlja zato što prvi put niko nije slušao ili zato što ljudi nikad ne izvuku nauk? Loši običaji se održavaju ne samo krivicom onih koji ne znaju za bolje, već i zbog ćutanja i nezainteresovanosti drugih koji su svesni šta ne valja i koji su prisutni, samo ih nije briga.

Pre četiri godine kupila sam Petoparca, mačence staro manje od dva meseca, od jednog prodavca hrane za kućne ljubimce na buvljoj pijaci. Bila je u toliko lošem stanju, toliko usamljena, zbunjena i jadna da mu nisam ni postavljala mnogo pitanja – sve što sam želela bilo je da je odvedem na bezbedno mesto i obezbedim joj preko potrebnu veterinarsku negu najbrže što sam mogla. Meseci su joj trebali da se oporavi; bila je pothranjena i bolesna, prepuna buva i glista a povrh svega repić joj je bio slomljen na nekoliko mesta.

Znala sam da čoveka koji mi ju je prodao treba zaustaviti ali kako? Ovo je Srbija, gde se čak i zakoni koji treba da zaštite građane slabo primenjuju, a zakon o dobrobiti životinja je manje-više samo mrtva reč na papiru. Prodavanje životinja nije zabranjeno, verujem da nigde na svetu nije, mada je većina kućnih ljubimaca koji se prodaju rasna ili bar liče na rasne. Prodaja mešanaca po smešno niskim cenama nedopustiva je i strašna iz svakog ugla posmatranja, ali dok god postoje prodavci i kupci, ta sramotna praksa će se nastaviti. Pitala sam se šta se dogodilo sa njenom braćom i sestrama, sigurno ih je imala, ali mogla sam samo da se nadam da su svi završili u dobrim rukama...

Kako god bilo, cela ta epizoda nekako je izbledela i prosto sam prestala da mislim o tome. Petoparac je izrasla u prekrasnu, ljupku, umiljatu mačkicu čiji se blistav i ispunjen život iznenada završio kada je imala samo dve godine. Sasvim je moguće da je ono što je prošla kako sićušno mačence povezano sa njenom preranom smrću, a sećanje na nju je i dalje jako bolno i jednostavno nisam mogla da podnesem da razmišljam o prodavcu mačića odgovornom za takvu i toliku tugu dok ga nisam ponovo srela početkom maja 2014. Ista tezga na buvljoj pijaci, isti stari zarđali kavez za ptice i novo malecno mače u njemu.

Ali ovoga puta nisam bila iznenađena nego zgrožena i van sebe od besa. Razgovor je počeo mirno, ali kada sam čula da on kod kuće ima nekoliko mačaka koje ni ne pomišlja da steriliše pošto može da prodaje njihove mačiće po ceni od 500 dinara, rasprava se zaoštrila a ja sam postajala sve bešnja. Pozvala sam Komunalnu inspekciju i tek tada je bednik prestao da priča o prodaji mačića i predao mi sićušno, preplašeno, crno-belo žensko mačence, staro možda pet ili šest nedelja.

Kada su vremena teška i nije lako doći do novca, ljudi koji ni poštenja ni morala nemaju ni u tragovima počinju da se ponašaju kao da je sve što urade opravdano. Prodaja malih mačića koji nisu odabrali da budu rođeni u ovom surovom svetu u kome se nezaustavljivo šire nezainteresovanost i neznanje, prerano odvojenih od majki, bez ikakvog razmišljanja i brige kakva će im budućnost biti, ne samo da je neodgovorna nego i krajnje nemoralna,bedna i zasvaku osudu. Ako uopšte postoji pravda, neće više biti novih Petoparaca, bar ne iz iste kuće. A u međuvremenu, mala Tink, konačno bezbedna, sita i okružena ljubavlju, uči kako zapravo život mačeta treba da izgleda.

Njena majka je verovatno jedna od onih zanemarenih maca koje žive napolju, loše hranjene i bez ikakve veterinarske nege i koje vlasnici drže isključivo da bi lovile miševe i da bi se macile. Njihov život obično nije dug, a zamena mora da bude dostupna u svakom trenutku, za slučaj da im se nešto desi, kao što se i dešava. Konkretno u ovom slučaju, zarada od prodaje njihovih mačiča je dodatni bonus. Ali mala Tink nije mogla da shvati da za vlasnika ne predstavlja nekog nego nešto i da je njena vrednost određena samo cenom; ono što je znala bilo je da je uplašena, gladna, usamljena i da joj majka nije tu. Kukala je najglasnije što je mogla dok sam je vozila u azil, verovatno se pitajući kakav je to novi užas čeka. Strah u njenim očima bio je samo odraz previse loših iskustava koje je tako kratko vreme imalo tako malo, ranjivo stvorenjce.

Ali mačići su u suštini radosni i razigrani po prirodi, dovoljno mladi da oproste i zaborave. Već te prve večeri u novom domu, posle ukusnog obroka,Tink je počela da istražuje okruženje radoznalo njuškajući, već čitav život daleko od usamljenog, očajnog jutra koje ništa nije obećavalo. Beskrajno je razmažena ali neodoljivo šarmantna i slatka, živahna curica sa mlečno belim brkovima koja stupa u svet bezbrižno, sa sveže stečenim samopouzdanjem, radosnim srcem i blistavim očima, željna i spremna da živi život iz snova.