El. pošta

ŠALIMAR

 

Mačke bivaju izbacivane na ulicu iz različitih, brojnih i potpuno besmislenih razloga, ali ono što im je svima zajedničko su neodgovorni vlasnici koji nisu u stanju da svojim ljubimcima pružaju ljubav i obezbeđuju sve što im je potrebno do kraja njegovih života. To je što se maca rodila kao rasna apsolutno nije garancija da će imati dug, ispunjen i srećan život u dobrom domu; premda to neke ljude može iznenaditi, čak i ove mace za koje često smatra da “vrede više” od drugih i koje su skupo plaćene mogu da budu napuštene i da završe na ulici, baš kao i svaka druga mačka.

Potpuno same napolju, one obično nemaju baš velike šanse jer su generalno osetljivije, naivnije i manje sposobne da se brinu o sebi nego “obični” mešanci. Neke rase, kao što su persijska i sijamska mačka, platile su danak sopstvenoj popularnosti, pošto ih je preterano razmnožavanje dovelo dotle da su sa finansijske tačke gledišta postale već skoro bezvredne, a neznanje i nedostatak razuma kod njihovih vlasnika učinili su ostalo. Kada neodoljivi šarm mačeta iščezne, odrasla maca postaje teret onim vlasnicima koji su nabavili ljubimca iz totalno pogrešnih razloga i vrata ka propasti su širom otvorena. Sve češće, ljubitelji mačaka koji spasavaju mace sa ulica nalaze zamazane, tužne lopte ućebane dlake i prljavštine koje kriju prekrasne persijanke ili izgladnela, krhka stvorenja boje blata sa čijih koščatih, tamnih lica blistaju plave oči sijamki…

Šalimar je jedan od tih jadnih maca koje su imale nesreću da dospeju u ruke nekih potpuno pogrešnih ljudi bez srca. Nemam čak ni predstavu kako je živeo dok je imao nazovi dom, koji je u nekom momentu sigurno imao, ali našla sam ga u decembru 2013 pored puta, gde se šunjao oko kontejnera za đubre. Pre nego što smo se sreli, verovatno se mesecima hranio otpacima i živeo na ulici ali očigledno se nije baš uspešno prilagodio na takav život – zastrašujuće je mršav, sa upalim bokovima a glava mu deluje prevelika za to iscrpljeno telo. Sasvim sigurno ga nije rodila ulična mačka a jedva da je moguće da se nekako izgubio, pa sam više sklona mišljenju da je namerno izbačen; da su vlasnici želeli i pokušali da ga nađu, našli bi ga mnogo pre nego što je dospeo u to jezivo stanje.

On je Seal Point sijamac, sa upadljivo plavim očima, lepom, tamnom čokoladnom maskom, ušima, repom i šapama i glasnim, karakterističnim mjaukom sijamca. Neverovatno ljubak, mazan i po svemu sudeći mlad, uskočio mi je u krilo i smestio se u krevet čim je pušten iz kaveza u kome je držan prvih par dana. Tipično za odanog sijamca! Bivši vlasnici ga nisu kastirali, što nije nikakvo čudo, ali nisam sigurna da bi sada bio u stanju da podnese opštu anesteziju; moraće malo da se ugoji i ojača pre nego što bude spreman za kastraciju. Jede proždrljivo, voli ljude, odlično se slaže sa drugim mačkama i sladak je kako se samo zamisliti može.

Sumnjam da ću ikada saznati celu njegovu priču, odakle je došao, sa kim je živeo, šta li je to tako pogrešno uradio da bi bio izbačen na ulicu i tako dalje... ali to zapravo više nije ni važno, pošto je novo poglavlje njegovog života upravo počelo. Ova godina se približava kraju i još malo pa kreću praznici, ali rekla bih da je za Šalimara slavlje već u toku. On je dobio najveći i najdragoceniji poklon koji je mogao dobiti- novi život i potpuno novi svet naklonosti, nege, bezbednosti i ljubavi.