El. pošta

FUTKA

U dvorištima staračkih domova često postoje mačke, pošto je dokazano da ova dlakava mala stvorenja pružaju ljubav i utehu starim ljudima koji su se već i previše toga odrekli. Mace su im često jedino svakodnevno društvo i mnogi ih smatraju delom svoje druge porodice, one koju su upoznali kad su stigli u starački dom u kome će provesti ostatak života.

Nažalost, osoblje u ovakvim ustanovama ponekad ima premalo samilosti i tolerancije prema potrebama onih zbog kojih su tu i njihovih ljubimaca, arogantno ignorišući prednosti prisustva životinja pored stanara koji nemaju adekvatnu društvenu interakciju sa drugim ljudima. Voljene mace starih ljudi u nekom momentu počinju da se tretiraju kao problem i moraju da budu sklonjene. Futka je rođena na jednom od takvih mesta gde nije bilo dovoljno empatije i ljubaznosti pošto je briga o starim ljudima vođena po krutim pravilima koja nisu ostavljala skoro nimalo prostora za nežnost i naklonost.

Suočene sa ovom nemilosrdnom odlukom, mnoge fine stare gospođe koje su volele “svoje” mačke i hranile ih mesecima, ako ne i godinama, obratile su se za pomoć svojoj deci, rodbini i prijateljima i uspele da udome skoro sve mace koje su bile u stanju da uhvate. Futka, povučena i nepoverljiva kakva je oduvek bila, ostala je u dvorištu staračkog doma jer nije dozvoljavala da bude uhvaćena i tada me je pozvala jedna baka koja me je preklinjala da dođem i pokušam da uhvatim to poslednje crno mače, plašljivo i izuzetno oprezno. Ova usamljena curica nije imala vise od tri meseca ali već je bila u jako lošem stanju, sa šugom i velikim površinama kože bez dlake, zastrašujuće mršava i veoma nepoverljiva.

Na opšte iznenađenje, uhvatila sam je prilično lako ali samo nekoliko dana kasnije Futka je počela da pokazuje simptome panleukopenije, izrazito zarazne, ozbiljne I potencijalno smrtonosne mačje bolesti koja je često fatalna, naroćito kada su u pitanju nevakcinisani mačići. Uspela je da se oporavi, ali ne bez posledica; od tada pati od srčane i plućne astme. Posle višemesečne terapije izborila se sa većinom svojih problema i sada je uglavnom dobro, nema tipične astmatične napade ali dešava joj se da se bori za vazduh, dahće i diše sa naporom.

Dugo joj je trebalo da konačno postane prekrasna i upadljiva maca kakva je danas, sa divnom, bogatom, raskošnom, dugačkom dlakom koja u sezoni linjanja menja boju iz crne u tamno braon. Karakter joj se nije promenio; i dalje je nepoverljiva prema nepoznatima i ne baš prijateljski raspoložena prema drugim macama. Dok je živela u stanu mazila se sa mnom mada se sakrivala od drugih ljudi, ali otkako smo se preselili u azil skoro sve mačke su postale nekako nezavisnije i nepristupačnije nego ikada ranije i Futka nije izuzetak. Mogu da je pomazim kada je raspoložena za maženje i kada nikog nepoznatog nema u blizini, ali jako je teško zadobiti njeno poverenje, a gostoprimljivost definitivno ne spada u njene kvalitete.

Nije agresivna prema drugim mačkama, izuzev kad neki krupan, nasilan mačor pokuša da teroriše sve ostale mace i počne da joj ide na nerve. U momentu kad joj ga je dosta, moja mirna i lenja curica pretvara se u pravu furiju koja kreće na njega punom brzinom, odlučna da ga nauči pameti i juri ga po dvorištu sve dok nesuđeni siledžija ne shvati da mu je procena bila potpuno pogrešna. Za Futku je karakterističan i jedinstven, nekako neprijateljski “A šta sad ti ovde predstavljaš” izraz rezervisan za nepoznate ljude, sa tako jasnim značenjem da niko ne dolazi u iskušenje da pokuša da je dotakne, uprkos tome što joj je dlaka sjajna i glatka i što cela podseća na mekanu, pufnastu loptu.

Stara sedam ili osam godina, Furka je zrela, samosvesna lepotica koja jako dobro zna šta joj se dopada, a još bolje šta joj se ne dopada. Nema apsolutno nikakvu želju da sklapa kompromise i sa njom nije baš lako izaći na kraj – sve može da se uradi ili onako kako ona hoće, ili se neće ni uraditi. Krajnje nezavisna, odlučna, tvrdoglavaiI neposlušna, ona ignoriše pravila tako nonšalantno da se čak nekako stiče utisak da je u pravu – možda zato što se još sećam preplašenog, mršavog i tužnog mačenceta kakvo je nekada bila i kada je pogledam ovakvu kakva je sada, ponosnu i veličanstvenu, prosto nisam u stanju ništa da joj zamerim.