El. pošta

SESTRE

Poli i Eska su sestre, verovatno rođene u nečijoj kući i izbačene čim su prestale da sisaju. Redosled događaja koji su usledili je nepoznat, ali u vreme kada su pronađene Poli je već bio udario auto na prometnoj ulici i povredio je tako da nije bila u stanju ni da stoji ni da hoda. Eska je najverovatnije videla šta se desilo i očajnički pokušavala da zaštiti sestru, koristeći sopstveno telo kao štit. Zbunjene i jako uplašene, obe su donete u moj azil i tako su nam se putevi ukrstili...

Poli je samo mirno ležala u početku premda je bila u stanju da se donekle osloni na zadnje noge, verovatno ju je jako bolelo kad god bi pokušala sa ustane. Odlazak kod veterinara otkrio je da joj je kuk slomljen, ali umesto da bude operisan ostavljen je da spontano zaceli sam i ona se praktično potpuno oporavila. Sada hoda sa blagim ljuljanjem u kukovima, mada trči i skače kao i svaka druga mačka. Definitivno spade u one koji izazivaju nevolje jer je oduvek bila neustrašiva i avanturističkog duha, uprkos svom privremenom hendikepu.

Eska je potpuno drukčija, nekako povučena i nepoverljiva, mada je pokazala neverovatnu hrabrost kad je morala i kada je to bilo potrebno. U azil je stigla naizgled nepovređena, ali samo nekoliko nedelja kasnije tik iza njene desne lopatice otkrivena je stara rana okružena nekrotičnim tkivom. Sve što je moralo da bude uklonjeno hirurškim putem uklonjeno je i posle toga je skoro polovina njenog krhkog, malog tela nedeljama bila pod zavojima. Uspela je da se oporavi i sada je samo tanak, skoro neprimetan ožiljak podsetnik na njenu patnju.

Otprilike šest meseci kasnije proleće je stiglo i Poli i Eska su već bile dovoljno stare za sterilizaciju. Obe su izgledale zdravo i niko nije mogao ni da zamisli šta će sve pokazati ta rutinska intervencija. Još se sećam tog sudbonosnog dana kada sam ih odvela kod veterinara; od peta maca koje je trebalo da budu sterilisane, ni kod jedne jedine zahvat nije prošao normalno! Trčika nije preživela sedaciju pre opšte anestezije, Poli je imala ogroman tumor i skoro iskrvarila na smrt, Eska i Naša su imale velike ciste na jajnicima, a Fara uznapredovalu piometru. Posle početnog šoka, nisam čak ni imala vremena da žalim za Trčikom jer je Polin život visio o koncu i onda je, još jednom, njena sestra uskočila da joj pomogne.

Mada nisu bile baš naročito bliske dok su bile zdrave, Polina nesreća ih je ponovo zbližila. Eska uopšte nije htela da se odmakne od nje, grejala ju je, čistila i lizala, hrabreći je da se bori i da preživi. I Poli se izborila, uz takvu fantastičnu podršku i ljubav.

Kada pogledam unazad na proteklih godinu i po, moram zaključiti da su Eska i Poli stoički i hrabro podnele sve nedaće koje su ih snašle, čuvajući jedna drugoj leđa kad god je bilo važno. Njihov prekrasan odnos pun odanosti ne može se objasniti rodbinskom vezom; koliko god da su daleke u bilo kom trenutku, mislim da svaka od njih zna da će, ako se išta dogodi, ona druga biti tu. To nije samo sestrinska ljubav nego i neverovatno, duboko, iskreno prijateljstvo.

Poli i Eska sada idu različitim putevima i žive odvojenim životima, ali niiedna od njih nikada neće morati da se sa bilo kakvom krizom suoči sama. Ako i kada zatreba, obe mogu da budu sigurne da će se ponovo spojiti.