El. pošta

FLEKICA

Zima nikada nije laka ni za jedan azil za mačke, ali posebno je teška za one koji obezbeđuju doživotnu negu svojim stanovnicima i stoga imaju mnogo starih maca, koje su naročito osetljive tokom najhladnijih meseci. Zaravo, postavlja se pitanje da li su ljudi koji brinu o velikom broju spasenih uličnih životinja potpuno svesni koliko je koja stara – znam da ja nisam. Vreme u azilu preolazi prebrzo jer posla uvek ima preko glave; godišnja doba se smenjuju, godine prolaze skoro neprimetno i jednostavno nisam u stanju da poverujem da većina maca koje sam povela sa sobom kad sam otišla iz grada da bih se preselila u azil sad već ima više od 10 godina! Kad god ih pogledam, u njima još vidim one napuštene, izgladnele i očajne malce kakvi su nekad bili i teško mi je da se pomirim sa činjenicom da godine uzimaju danak i da se neke od njih brzo približavaju kraju svog puta. Baš zato sam se ove zime plašila i pre nego što je počela – nekoliko najstarijih Felix mačaka odavno je prešlo 15 godina i daleko od toga da samo jedna od njih polako iščezava već mesecima...

Flekica, jedna od najobazrivijih i najopreznijih maca u azilu, jedva pristupačna ali upadljivo, neverovatno lepa, nažalost više nije sa nama. Živela je uz mene više od 15 godina, ali njen nepoverljiv stav prema ljudima nije se mogao čak ni za nijansu ublažiti do samog kraja. Premda nikada nije pokazala želju da bude dotaknuta i ni za šta na svetu se ne bi ni primakla nekom koga ne poznaje, dozvoljavala mi je da je podignem i čak se i mazila dok mi je u naručju. Oblikovali su je poreklo i rana mladost, ali znajući šta joj se sve dešavalo dok je bila sićušno mačence uopšte me nije čudilo što prosto nije bila u stanju da veruje nikom.

Bila je jedno od četiri neželjena mačeta neželjene crne mama-mace, koja je doduše nekada imala dom, ali završila je na ulici čim se pokazalo da je smacna. I ona i mačići živeli su u zajedničkom, kvartovskom dvorištu nedaleko od moje zgrade, ali samo dva kratka meseca kasnije, mama-macu i tri mačenceta brutalno je ubio čopor pasa. Samo je Flekica ostala živa, a ono što ju je spaslo bila je, očigledno, njena izuzetna nepoverljivost i ekstremna opreznost. Na samom početku života ostala je potpuno sama i uplašena, mogla je da se osloni isključivo na sebe i našla je jedini mogući način da opstane – izbegavala je ljude, trzala se na svaki zvuk, sakrivala se i bežala od opasnosti u trenu. U jednom momentu postala je svesna postojanja mojih mačaka, zapamtila raspored njihovih obroka i imala je običaj da svakog dana dolazi na večeru. Ipak i dalje nije verovala nikom i uvek bi ustuknula kada napravim nagao pokret. Tokom narednih 15 godina, ni za dlaku se nije promenila…

Premda je imala hroničan problem sa jednim okom usled nepravilno formiranog suznog kanala i to oko joj je uvek suzilo, nije imala nikakvih ozbiljnih zdravstvenih tegoba do prošlog leta, kada je počela da gubi na težini i da prosto nestaje. Na jesen joj se desila nesreća u kojoj je nekako povredila obe prednje i desnu zadnju nogu; imala je otvorene, inficirane apscese na šapama, kao da se negde zaglavila i da se borila da se oslobodi. Ostala je misterija gde se to desilo – ništa slično se nikada nije dogodilo nijednoj mački iz azila, čak ni nepažljivim i blesavim mačićima, a kamoli staroj maci. Ipak, rane su joj lepo zarasle ali veći i ozbiljniji problem je ostao – nastavila je da mršavi, praktično da iščezava, mada sam je hranila zasebno i to specijalnom hranom. Apetit joj je bio normalan, ali kako je vreme prolazilo postajala je sve mršavija i mršavija.

Flekica je umrla mirno, u snu, prekrasna i ponosna do kraja. Proživela je dug i miran život na način na koji je želela, usamljena ali ne u smislu da je bila sama – postavila je svoje granice, napravila svoj izbor i očigledno je bila zadovoljna životom koji je proizašao iz tog izbora. Njeno iscrpljeno, slabo telo nije moglo više da izdrži; prešla je na drugu stranu mirno, putujući preko mosta od svetlosti koji ju je odveo u neki drugi svet, u svet u kome je ponovo slobodna i mlada.

Neka te anđeli čuvaju i vode, usamljena moja lepotice.

Nikada nećeš biti zaboravljena.