El. pošta

OKAC

Mislim da nikada neću razumeti razloge za surovost prema životinjama. Izgleda da je namerno zlostavljanje životinja povezano sa ozbiljnim psihičkim problemima. Naučna istraživanja otkrivaju da ljudi sa psihopatološkim poremećajima ličnosti imaju sklonost ka mučenju kućnih ljubimaca i drugih malih životinja, ali mogu pokazati istu vrstu agresije i prema ljudima. Uprkos svim naučno dokazanim činjenicama, prosto ne uspevam da shvatim kako ljudsko biće može namerno da povređuje stvorenja koja imaju osećanja, a još manje ona koja su najbespomoćnija i najnevinija. To je neshvatljivo a ipak se dešava, skoro svakog dana.

Ulična mačke su prečesto lake mete za zlostavljače životinja. Prijateljski raspoložene mace koje veruju ljudima izložene su podsebnom riziku, pošto prilaze i umiljavaju se oko svakog koga vide, pogrešno misleći da su svi ljudi dobri. Mnoge od njih svoje lose prosuđivanje plaćaju glavom. Večina maca koje prežive zlostavljanje postaje oprezna i nepristupačna, ali mali broj njih ipak nastavlja da se ponaša kao da se ništa nije dogodilo, bez obzira na to koliko su bola podnele. Okac je jedan od tih uvek prijateljski raspoloženih.

Donet mi je kao četvoromesečno mace, mršavo i prljavo, sa užasno povređenim okom. Neko je očigledno pokušao da mu ga iskopa i onda verovatno bio prekinut usred tog prezira vrednog, surovog i groznog čina, pa je mače pustio, sa okom oblivenim krvlju i u strašnim bolovima. Uhvatila sam mališu bez ikakvih problema, dozvolio mi je da ga podignem kao da me poznaje oduvek. Brzo sam ga odvela kod veterinara i ispostavilo je da mu je treći očni kapak iskidan, zbog čega je jedan deo kapka slobodno visio iz ugla oka. Tokom prve operacije, treći očni kapak je bio zašiven ali nije dobro zarastao, tako da macan nije mogao da zatvori oko i morao je da izdrži još tri hirurška zahvata u sledećih nekoliko godina da bi se taj problem rešio.

Najveći problem je zapravo bio taj što su kod mačke pod totalnom anestezijom svi mišići opušteni, pa veterinaru nije lako da precizno proceni koliko tkiva treba da bude uklonjeno. Konačno, Okcu je postavljena dijagnoza sekundarnog sindroma suvog oka i sekundarnog entropiuma, što je sve zajedno rezultat traume. NIje bilo svrhe operisati ga još jednom, pošto mu se stanje ne bi popravilo. Veterinari su uspeli da mu sačuvaju vid ali mi zapravo ne znamo koliko dobro on vidi na to oko, vrlo je verovatno da postoji oštećenje vida u nekom stepenu. I dalje ima taman iscedak iz tog povređenog oka pa je pod antiboticima kad god iscedak postane tamniji nego obično ili previse obilat.

Posle te prve hirurške intervencije, Okac je živeo u mojoj garaži i neko vreme uopšte nije pokazivao želju da izađe napolje. Prvi put kada je otišao u šetnju, umiljat i pun poverenja kao i uvek, vratio se sa slomljenim kukom – verovatno ga je neko divljački šutnuo, a on je tom zlom stvoru očigledno prišao verujući mu, bez ikakvog straha. Neke mace nikad ne nauče…

Okcu kuk nije operisan; unela sam svog umiljatog, nežnog mačkića punog ljubavi u stan i bio je najbolji pacijent koji se može zamisliti. Samo je mirno ležao i odmarao se, jedva da je uopšte i ustajao. Uspeo je da se oporavi spontano, pošto odmor u kavezu uz ostavljanje dislociranog kuka da se sam sredi, formirajući lažni zglob, daje skoro isto tako dobre rezultate kao ekstenzivna hirurgija. Njegove slomljene kosti su zarasle same; hramao je mesecima posle toga ali sada trči i skače kao i svaka druga mačka.

Uprkos svim strašnim stvarima koje su mu se desile, Okac i dalje voli ljude. Očigledno spade u one retke, izuzetne mace koje zlo vraćaju dobrim i premda je platio užasnu cenu zbog svoje blagosti, on se uopšte nije promenio. Miran je, tih, umiljat i mazan, u njemu nema ni trunke ogrorčenosti ili straha. Da je ostao na ulici, odavno ga ne bi bilo, pošto se njegova plemenita priroda prosto nije mogla promeniti, bez obzira na sve. Život na ulici ostavio je ožiljke na njegovom telu, ali ni jedan jedini na njegovoj psihi.

Puno toga možemo da naučimo od mačaka, naročito od mačaka kakva je Okac. De li ste uopšte u stanju da zamislite kako bi divan svet bio da ga nastanjuju ljudi koji nisu osvetoljubivi, puni mržnje i podmukli, da u njemu žive čisti, blagi i iskreni ljudi sa otvorenim umovima i otvorenim srcima? To bi zaista bio svet u kome vredi živeti.