El. pošta

NEGRO

Prilično je teško napraviti dobre fotografije crnih maca i uhvatiti na slikama sve što one zapravo jesu. Takođe, definitivno nije lako na prvi pogled zapaziti njihovu izuzetnu lepotu, a i izraze njihovih lica teško je pročitati. Premda većina crnih maca ima fantastične, zapanjujuće ličnosti, one su često stigmatizovane i u pričama o njima vrti se gomila praznovernih gluposti, a činjenica da na fotografijama uglavnom ispadaju nekako bezlične ne pomaže da se razbiju ti lažni mitovi.

Negro sad ima jedinstvenu fizičku karakteristiku - njego levo uvo ne stoji uspravno već savijeno. Imao je hematom na tom uvetu prošlog leta, operisan je ali uvo se spustilo i ostalo presavijeno. Sigurno ga je jako bolelo dok je to uvo bilo pod otokom, ali otkako se infekcija smirila očigledno nema nikakvog bola i problem koji sada postoji je čisto estetske prirode. Ipak, on nije izgubio ništa od svog šarma jer postoji lepota u asimetriji, a kaže se i da nas ožiljci samo podsećaju na to gde smo bili i ne određuju nam kuda ćemo ići. Negro, moj posebni dečko pun ljubavi, ide pravim putem.

Bio je star svega tri ili četiri meseca kada se pojavio na krovu pomoćne zgrade u komšiluku, previše uplašen da bi sišao sam. Skinula sam ga sa krova i odnela ga kući, gde je zatekao dvoje svojih vršnjaka - Tigija i Treću Sreću. Svo troje su bili pronađeni i pokupljeni u periodu od nekoliko dana i brzo su postali nerazdvojni. Kad se odomaćio, Negro nije bio baš željan da izlazi napolje, a i kada je to činio bio je jako nepoverljiv i nije prilazio ljudima. Pošto je crn, ulica je za njega bila posebno opasno mesto i ta opreznost mu je pomogla da preživi. S’ druge strane, bio je potpuno drukčiji kad je unutra – sladak, umiljat i prilično pričljiv, pravo srculence.

Vreme prolazi i ima već osam ili devet godina otkako sam ga videla prvi put, preplašenog mališana koji je bio potpuno sam i zbunjen u ovom surovom, hladnom svetu. Dosad je možda zaboravio odakle je krenuo, ali i dalje je povučen i ne misli da svim ljudima treba verovati. Otkako smo se preselili u azil on se udaljio od svojih prijatelja iz vremena kad je bio mačence, verovatno zato što ovde ima puno prostora i to mu dozvoljava da pokaže svoju pravu, usamljeničku prirodu. Ali mazan je i sladak, velika lepota u malom pakovanju, čije blistave žute oči podsećaju na dva mala sunca. I sve što je vredno znati o mačkama upravo je tu, u sjajnom, žutom pogledu nesavršene crne mace sa oborenim uvetom.

Neko pametniji od mene rekao je da su mačje oči prozori koji nam omogućavaju da zavirimo u neki drugi svet i sa tim se potpuno slažem. U svakom slučaju, taj svet je daleko bolji od ovog koji smo mi za njih napravili.