El. pošta

PREKICA

Namerno trovanje uličnih maca je potajni, kukavički i užasno surov čin i mora se smatrati takvim. Koja vrsta bolesnog uma može da ubija potpuno bezopasne životinje na najgrozniji način i da ih pusti da umiru u agoniji bez trunke griže savesti? Ipak, koliko god da je zlo, to se sa zastrašujućom učestalošću već godinama dešava u mnogim srpskim gradovima. I upravo to se dogodilo koloniji uličnih maca u kojoj je Prekica nekada živela.

Bila je već popuno odrasla kad sam je srela prvi put. Od početka je bila mazna i umiljata ali nikad nije volela da se drži u rukama i da se dodiruje po glavi. Tamo gde sam je našla živelo je puno maca i nosila sam im hranu svakog dana, ali posle trovanja odlučila sam da preživele odnesem kući. Međutim, Prekica i crni mačak su nastavili da se vraćaju na svoje staro mesto i jedino što sam mogla bilo je da ih hranim tamo.

Pošto je bila slatka i umiljata, Prekica je postala ljubimica čoveka koji je radio u komšiluku, pa je vreme uglavnom provodila uz njega i nije mnogo lutala unaokolo. Ipak, on je svake večeri odlazio kući a ona je ostajala tamo potpuno sama i nezaštićena. Neposredno pre nego što ćemo se preseliti u azil, pokupila sam je i dala joj ime Prekica, što je zapravo skraćeno od Prekobrojna.

Ona je vrlo neobične boje, kornjačevina sa tigrastim šarama i najbolje bi se mogla opisati kao tigrasta kornjačevina. Od početka je uživala u azilu, pošto joj je i ponašanje malo neobično – uglavnom se drži zasebno, ali kada je raspoložena za maženje mazi se sa svima. Ima problema sa jetrom i FUS pa bi trebalo da bude na spacijalnoj dijeti, ali gotovo nikad ne želi da jede hranu iz veterinarskog programa a stanje joj je ipak ne pogoršava.

Prekica je defininitivno zadovoljna i srećna maca, to se vidi izdaleka. Sa njom je prilično lako živeti jer nije nametljiva već dobra i puna ljubavi. Nije imala dobar život dok je bila na ulici, nijedna ulična maca ga nije imala, ali nekako je odabrala da ostane smirena u glavi, a radosnog srca i  u stanju je da širi sreću i pozitivne vibracije na sve moguće načine. Kao da je uspela da pronađe mir i spokoj u svetu koji možda nije uvek razumela, ona zrači dobrotom i ljubavlju iz celog svog bića. I upravo to je čini toliko šarmatnom i tako posebnom.

„Pas može da bude divna proza, ali samo mačka je poezija“.