El. pošta

GOMBOC

Izgleda da se nesreća nadvila nad azilom Felix...

Ovi poslednji meseci bili su gorki, sa previše suza, previše tuge i previše žaljenja, baš previše. Prvi koji me je napustio početkom leta bio je moj mili Đinđi, čija smrt ostaje živa rana koja se nikada neće zatvoriti. Za njim je otišla mala Nana, koja je pronađena isuviše mala i slaba da bi mogla da se oporavi, prekrasna curica koju sam prerano izgubila. Onda, pre nekoliko nedelja, lepi Kai, mače napravljeno od čiste ljubavi i svetlosti, čiji se život isuviše rano i krajnje nepravedno završio pre nego što je i počeo – on je bio samo beba. A sada, dragi Gomboc...Imam osećaj da od početka leta samo sahranjujem mace koje sam toliko volela.

Gomboc je stigao u azil pre dve godne. Spasen je iz dvorišta u mom rodnom gradu posle pokušaja nekih ljudi da pokupe sve mačke, potrpaju ih u džakove i odnesu, što znači da bi sve one verovatno bile pobijene. Bio je jako mršav, ali inače je delovao zdravo. Kasnije se ispostavilo da ima FUS i povremeno je bivao u krizi, ali dobro je reagovao na terapiju. Jeo je specijalnu urinary hranu, puno se ugojio i bio veseo i zadovoljan – sticao se utisak da je pred njim još puno lepih i srećnih godina. Nije bilo baš nikakvih znakova upozorenja.

Poslednjeg dana svog života, Gomboc se ponašao prilično normalno. Mada je imao dobar apetit, nije se otimao za hranu kao što je obično radio, ali pripisala sam to njegovo ponašanje, koje je bilo samo malčice čudno, izuzetno jakoj letnjoj vrućini. Mace su večerale, svetla su se pogasila i svi smo otišli na spavanje. Sledećeg jutra, našla sam ga kako nepomično leži na podu u prostoriji za mačke. Izraz mu je bio miran, spokojan i ništa nije otkrivao. Da li je to bio iznenadni zastoj srca, podbacivanje respiratornih organa ili nešto sasvim različito? Nikada neću saznati.

Moj prelepi, umiljati, veličanstveni dečko bio je veoma sladak i mazan, ali ne previše zavisan od ljudi. On je bio „mačka koja šeta sama, kud god joj je volja“. Može se steći utisak da je umro usamljen, ali uverena sam da je više voleo da bude sam u svojim poslednjim satima, budući da nikada nije tražio ni utehu ni pomoć. Otišao je dostojanstveno i od srca se nadam da ga je smrt lako prigrlila i da je sad konačno u miru.

Neka bude srećan i slobodan, negde, dok se ne sretnemo ponovo.

Počivaj u miru, lepi moj.