El. pošta

ZLATAN

Sa dubokim žaljenjem objavljujem da je mog prelepog Zlatana više nema. Bio je korpulentan, razigran i naizgled zdrav sve do prošle noći, kada sam ga zatekla kako leži na jednoj od polica u prostoriji za mace. Kad sam ga podigla bio je potpuno mlitav, delovao je kao da ne može da se pomeri, disao je ali i glava i noge su mu visili. Uginuo je tiho ovog jutra, u transporteru, na putu do veterinara.

Zlatan nije imao srećan život. Dva puta bio na ivici smrti ali uspeo je da preživi. Pre tri godine pojavio se sa vrlo ozbiljnom povredom i trebalo mu je mesec dana da se oporavi. Nekoliko meseci kasnije bio je zatvoren negde i nisam uspevala da ga pronađem nedeljama. Konačno se pojavio izgladneo i mršav, bio je potpuno dehidrirao, sama kost i koža. Oba puta učinila sam sve što se moglo učiniti, bezbroj puta ga nosila kod veterinara i pomogla mu da se oporavi. Ovoga puta nisam mogla da uradim apsolutno ništa.

Bez sumnje, najveća tuga njegovog života bila je smrt Pukilenceta, njegove velike ljubavi, koja je iznenada uginula prošle zime. Mislim da se nikada nije pomirio s’ tim. Njih dvoje su bili nerazdvojni i toliko bliski da nije mogao da je preboli. Mesecima je žalio za njom i premda je delovao kao da se oporavio nikada više nije bio onaj stari. Pretpostavljam da jednostavno nije mogao da podnese da živi dalje bez nje.

Neka zauvek bude sa Pukilencetom, svojom večitom ljubavlju.

Počivaj u miru, zlatni dečko.