El. pošta

KLEA

Nikada neću saznati kada je i gde Klea rođena, ni kako je završila u zajedničkom betonskom dvorištu između zgrada u malom gradu u Srbiji. U dvorištu se nalazio otvoren kontejner za đubre iz kojeg se širio miris hrane i privlačio mačke iz komšiluka a tu je bio i veliki čopor agresivnih pasa. Dvorište je bilo potpuno zatvoreno zgradama i zidovima i sa mesta na kome se kontejner nalazio nije bilo izlaza. Psi su jurili svaku mačku koja bi ušla u dvorište i mnoge od njih su tako nastradale. Mala Klea, moja plavooka lepotica, nekako je uspela da preživi.

Kada sam prvi put čula za nju ona je na tom užasnom mestu bila već više od tri nedelje, sakrivena ispod kola. Život joj je bio ugrožen i očajnički joj je trebala pomoć. Nije bilo vremena za gubljenje. Maca je dehidrirala, bila je strašno mršava, iznurena i potpuno bespomoćna. Odmah sam kontaktirala devojku koja ju je oglasila i rekla joj da pod hitno pokupi mače. I tako je kolo sreće počelo da se okreće u Kleinu korist…

Narednog dana stigla je u privremeni smeštaj. Moja prijateljica joj je pružila dobru i kvalitetnu hranu, udoban krevet i bezbedan smeštaj. Čak ju je i okupala, što se malenoj nije dopalo. Nekoliko dana kasnije veterinar ju je pregledao i vakcinisao. Klea se spremala za novi dom i već je počinjala da sija.

Sada je ovde. U početku je delovala povučeno,ali sad trči i igra se s’ radošću mačeta. Sve ostale mačke prihvatile su je bez ikakvih problema. Premda je i dalje malo mršava, neverovatno je lepa. Sa snežno belom dlakom i blistavim plavim očima, ona izgleda kao sušta nevinost. Kako bi iko mogao da odoli tom anđeoskom licu?

Samo njen svetlucav i vragolast plavi pogled otkriva njenu pravu prirodu. Ona nikada neće biti maca koja se mazi i drži u krilu, ona je slobodan duh sa neverovatnom energijom. Ne priznaje nikakve granice i ne poštuje nikakva pravila. I zadivljujuća je upravo takva kakva je.