El. pošta

SNEŠKO

Prošlog proleća, dobila sam poziv od nepoznatog čoveka iz mog rodnog grada koji mi je rekao da povredjen mačak već danima leži na ulici u njegovom komšiluku. Moja prijateljica je privremeno zbrinula macana i on mi je donet par dana kasnije. I tako su se Sneškov i moj put ukrstili.

Bio je u užasnom stanju, mršav, izgladneo i teško povređen. Butna kost mu je bila slomljena, a brada otečena od tupog udarca. Jedna očnjak mu je takođe bio slomljen, a nos pun zgrušane krvi. Verovatno je pao sa nečije terase.

Kada je Sneško stigao do mene, povrede su mu bile stare nekoliko dana. Operisan je i ubačena mu je šina u slomljenu butnu kost, a stavljena mu je i udlaga. Šest nedelja kasnije, šina je izvađena i on je polako počeo ponovo da uči da hoda. U medjuvremenu, ispostavilo se i da je gluv.

Premda je bio jako umiljat i mazan sa mnom, Sneško je dugo bio agresivan prema drugim mačkama, mada se kasnije donekle smirio. I dalje hramlje ali mnogo je bolje nego što je bio i stanje mu se lagano poboljšava. Kao i većina drugih gluvih mačaka, uopšte nije svestan koliko glasno mauče jer nije u stanju da čuje sebe, tako da se stalno dere na sav glas. Ipak, to što sam mogla da mu pomognem ispunjava me divnim osećajem da sam nešto postigla. U mojim očima, on je čudo.