El. pošta

TRČIKA

Svet mi se srušio. Dogodilo se nešto što niko nije mogao da očekuje. Moja dušica, moj anđeo, moj slatkiš Trčika napustila me je iznenada. Beskrajno nesrećna i slomljena tugom, prosto nemam na šta da se oslonim. Ostala je samo praznina.

Nikad u životu nije bila bolesna ni dan. Zračila je lepotom, radošću i snagom, sijala je sopstvenom vrstom svetlosti. Bila je puna ljubavi i ljupka koliko to iko može biti. Ništa nije nagoveštavalo tragediju.

Odvela sam je na sterilizaciju. Iz nekih čudnih razloga, bila sam nekako uznemirena premda se činilo da nemam razloga za brigu. Sterilizacija je bezbedna, rutinska intervencija, stotine sterilizacija svakodnevno se bezbedno i rutinski rade u klinikama. Ipak, nisam mogla da odagnam osećaj nelagodnosti. Želela sam da otkažem sterilizaciju i zadržim je kod kuće. Sada se pitam zašto nisam poslušala sebe.

Da skratim priču. Trčika je dobila sedativ pre nego što će biti uvedena u opštu anesteziju. Momentalno je postala cijanotična i prestala da reaguje na bilo šta. Očajnički pokušaji oživljavanja bili su uzaludni. Otišla je u trenu.

Još ne mogu da verujem da se to tako završilo. Veterinar sumnja da je Trčika imala neki urođeni problem sa srcem. Nije mogla da bude spasena a ipak moj bol je ogroman. Nisam uradila ništa pogrešno, ali žaljenje i griža savesti su nepodnošljivi.

Odabrala sam da verujem da me svaka maca koju sam ikad volela čeka na nebu. To sada mora da mi bude dovoljno.

Počivaj u miru, malena, otišla si iz mog života ali nikada nećeš otići iz mog srca. Sigurna sam da ćemo se sresti ponovo.