El. pošta

ZVEKA BLEKA

Zveka Bleka bio je star jedva dva meseca kada se pojavio, mršav i prljav, ispred zgrade u kojoj sam živela. Sićušno mačence, kome su oči još bile plave, prišlo mi je jedne letnje večeri kukajući na sav glas. Bio je užasno gladan ali nepoverljiv i nije mi dozvolio da ga uhvatim. Ipak, nastavio je da dolazi na večeru dok nije nestao, desetak dana kasnije.

Tokom sledećih nekoliko nedelja prečešljavala sam okolinu ali nigde nije blo ni traga od mačeta. Tražila sam ga svuda, bez uspeha, ali nisam gubila nadu. Možda zvuči čudno, ali nekako sam znala da će se vratiti. I vratio se. Pojavio se ispred garaže, mršaviji nego ikada i kad me je ugledao potrčao je i uskočio mi u naručje. Unela sam ga unutra i nije izlazio mesecima, oprezan i nepoverljiv prema nepoznatima ali jako vezan za mene. Iako je u početku bio slabašan i krivonog, izrastao je u pravog lepotana.

Kada je imao oko godinu dana ponovo je iščezao i na smrt me zabrinuo pre nego što se konačno pojavio, naizgled niotkuda, posle nedelju dana. Kada se vratio već mi je bilo dosta njegovog izlaženja pa sam ga odnela u stan i počeo je da živi lagodno. Nijedna od mojih mačaka nikada nije siktala na njega, niti je on ikada zarežao na bilo koga. Svi su se neverovatno dobro slagali.

Pošto je po prirodi bio radoznao i živahan, Zveka Bleka je uvek uživao da izlazi napolje. Selidba u azil bila je nešto najbolje što se moglo dogoditi tako razigranom mačku avanturističkog duha. On je i dalje nepoverljiv prema nepoznatima, ali potpuno opušten i smiren u društvu svojih prijatelja. Veseo i bezbrižan, ovde ima sve što bi mačka mogla poželeti.