El. pošta

APRA

Sa ogromnim žaljenjem i dubokim bolom objavljujem da moje drage Apre više nema. Skoro dve godine borila se sa bolešću, dok nije stigla dotle da više ne može. Umrla je mirno, tiho i bez bolova, prela mi je u naručju do samog kraja. Mislim da je znala da je vreme za rastanak.

Apra je bila sićušna maca sa velikim srcem. Bila je jedna od najhrabrijih i najistrajnijih macaka koje sam ikad videla, sa ogromnom željom da živi. Hrabro se i dugo borila, ali nije uspela da se izbori. Njeno iscrpljeno malo telo više nije moglo da podnese taj napor. Nije želela dalje da se bori.

Kada je umrla, bila je stara oko dve i po godine. Ceo njen kratki život bio je borba. Pronašla sam je na ulici, trudnu i mršavu, sa neobično velikim stomakom. Sterilisana je i onde smo se svi preselili u azil. Apra se nije osećala dobro, veterinar je konstatovao da ima megakolon pa je operisana i creva su joj ispražnjena. Prošle godine joj je pozlilo i morala je ponovo na operaciju. Ceo kolon joj je izvadjen a ispostavilo se i da joj je rep slomljen i da ima metak u butini. Rep joj je visio, nije ga osećala.

Ove godine otkriveno je da ima rak. Premda sam je jako volela, nikako nisam mogla da joj pomognem. Ništa se nije moglo učiniti da joj se život spase. Izgubila je bitku sa rakom, koji je metastazirao na jetri i u abdomenu. Umorna od borbe, nije imala nikakve šanse.

Više je nema. Njena smrt ostavila je veliku prazninu u mom srcu i mislim da nikada neću prestati da tugujem za njom. Konačno, tuga je poslednji izraz ljubavi, poslednje što mogu da joj ponudim.

Bila je jedinstvena.

Neka počiva u miru.