El. pošta

KASPER

Kasper je bio poslednja mačka koju sam uzela iz Etelinog izgorelog azila pored Bačke Topole. Kada sam prvi put otišla na zgarište on je bio negde na ostacima krova. Nije mu se moglo ni prići niti se mogao uhvatiti. Moj drugi pokušaj takođe je bio uzaludan. Tek u trećem odlasku konačno sam uspela da ga uhvatim. Borio se kao divlja zver, grizao i grebao, malo je falilo da razvali transporter, režao je i siktao na mene - bilo je zaista dramatično.

Odmah sam ga odnela na kastraciju nadajući se da će se smiriti i donela ga u azil. Proveo je noć u transporteru. Ne možete ni da zamislite koliko sam se iznenadila kad sam ga sledećeg jutra čula kako prede! Čim sam ga pustila iz transportera počeo je da trlja glavu o moju ruku, da se mazi i priljubljuje uz mene, kao da je nekako znao da je najzad bezbedan. Bila je to neverovatna promena.

Tako je počeo Kasperov novi život. Sada je nežan prema svakom koga sretne i savršeno se slaže sa drugim mačkama, bez ikakvog znaka agresije. I dalje me prati po azilu i prede sve vreme, pravi je slatkiš. Omiljeno mesto za spavanje mu je krošnja drveta.