El. pošta

UTATA

Pre nekoliko godina živela sam u gradu i brinula se o uličnim macama, pa su mnoge od njih našle utočište u mom stanu i mojoj garaži. Jednog dana, kad sam ušla u garažu da nahranim mace, primetila sam da su sve nervozne i napete i bilo mi je jasno da se nešto desilo. Ponašale su se kao da je među njima bio uljez. Počela sam da tražim tog nekog i pronašla sićušno trobojno mače, staro manje od šest nedelja, koje je siktalo i režalo i na mačke i na mene.

Prilično impresionirana mačkicom koja je već tada, premda mršava i prljava, bila jaka ličnost, odnela sam je u stan. To je bila Utata, tvrdoglava i svojeglava od samog početka. Mada je bila u lošem stanju nikada nisam sumnjala da će izrasti u pravu lepoticu. Brzo se sprijateljila sa drugim macama i mazila se sa mnom, ali generalno je bila nepoverljiva prema ljudima. Kad god je neko drugi bio u blizini Utata je nestajala bez traga.

Preselili smo se u azil i počeli novi život, ali njen stav se dugo nije promenio. Uvek se sakrivala kad bi neko došao u posetu. Pre par meseci iznenada je postala prijateljski raspoložena i nežna, sada želi da se druži sa svima. Deluje opušteno i srećno, a pošto je prelepa, umiljata i mazna stvarno je čarobna.