El. pošta

FRCA

Frca je bila preslatka kad je bila mala, svima se dopadala ali niko nije želeo da je udomi. Pojavila se ispred moje garaže jednog dana, sićušna, pričljiva, živahna i mnogo lepa. Premda je bila bezbedna unutra, sa svojim najboljim prijateljima Negrom i Tigijem, nije mogla da se zadrži na jednom mestu nego je lutala po komšiluku.

Život na ulici je uvek opasan, naročito za macu koja veruje ljudima. Par meseci kasnije Frca je izašla i vratila se sa strašnom povredom oka. I oko i iskidani očni kapci su obilno krvarili i to ju je mnogo bolelo jer su takve povrede izuzetno bolne. Nije čak ni mogla da zatvori to oko, ostalo je širom otvoreno i odmah sam se sjurila sa njom do veterinara. Očigledno je neko pokušao da joj iskopa oko. Bila je tri puta operisana dok nije povratila normalan vid, premda je to oko sada veće od drugog i još se može videti ožiljak.

Kada je imala oko godinu dana ponovo je nestala na šest nedelja i užasno me je zabrinula. Nigde je nije bilo, ali ipak nisam izgubila nadu i stalno sam je tražila. Konačno se pojavila dok sam pokušavala da uhvatim drugo povređeno mače, pretpostavljam da me je prepoznala izdaleka. Mršava i prljava, potrčala je prema meni kukajući na sav glas i uskočila u korpu na mom biciklu. Odnela sam je u stan i ostala je tamo dok se nismo preselili u azil. To je bio kraj njenog skitanja.

Selidba u azil bila je pravi blagoslov za Frcu, zadovoljna je i voli ovo mesto kao da je rođena ovde. Ima dovoljno prostora da radi šta god hoće a može i da se osami kad god poželi. Mada toleriše druge mačke, prilično je nezavisna i voli da bude sama, po prirodi je usamljenik. I bezbedna je, konačno. Njena vera u ljude nikada više neće biti poljuljana.